Stomatoloske ordinacije Srbija
Kada i zašto vaditi zube?
20. Avgust 2013 - Nenad S.
Vadjenje zuba ili ekstrakcija, predstavlja nužnu intervenciju, kojom se iz zubnog niza uklanja bolestan zub koji izaziva ili zadržava lokalne, regionalne ili opšte patološke procese, i koji ne može biti izlečen konzervativnim, minimalno invazivnim pristupom.
Kao rezultat ekstrakcije, ostaje otvorena rana čije prisustvo nalaže stomatologu dobro utvrđene tehnike i etape kojima će osigurati njenu evoluciju bez komplikacija, i normalno zarastanje.
Opšte promene koje se javljaju nakon vađenja zuba, opisane su još i kao pravi traumatski šok, i čine ih:
-
porast telesne remperature (od 0,8 do 1,5 stepeni)
-
leukocitoza - porast broja leukocita, belih krvnih zrnaca, na više od duplo
-
brzina sedimentacije eritrocita (SE) se povećava za 2-4 mm/h
-
kardiovaskularne promene (puls i pritisak rastu)
Indikacije za vađenje zuba
Kao što smo napomenuli, samo neizbežne slučajeve treba tretirati ekstrakcijom. Uvek je bolje pokušati sačuvati zub, i postoji mnoštvo načina za to. Pogledajte najčešće slučajeve u kojima se preporučuje vađenje zuba:
Mlečni zubi
-
zubi sa završenom resorbcijom korenova i povećanom mobilnošću
-
u slučaju karijesa ili gangrene zuba, koji uzrokuju ili zadržavaju infekcije
-
mlečni zubi prisutni u zubnom nizu nakon normalnog perioda za nicanje stalnih zuba, presdtavljajući prepreku za nicanje istih. Izuzetak čine slučajevi u kojima se nije formirala klica stalnog zuba, kad se teži očuvanju melčnog zuba što duži vremenski period.
Stalni zubi
Glavne preporuke za vađenje stalnih zuba odnose se na povrede zuba i vilica, komplikacije karijesa i marginalne parodontopatije. Ove indikacije nisu apsolutne, u različitim situacijama ovi problemi mogu se rešiti konzervativnim metodama.
Ekstrakciji se ovde pristupa u sledecim slučajevima:
-
zubi sa velikim gubitnkom krunice, korena, bez mogucnosti saniraranja stanja protetskom nadoknadom
-
gangrena zuba koja ne može biti izlečena endodontski i/ili hirurški, ili je ovakvo lečenje neuspesno
-
zubi koji proizvode gnojne procese u vilici
-
zubi koji zadržavaju sinusne ili ganglionarne infekcije
-
zubi sa periapikalnim ili parodontalnim lezijama koje se manifestaciju na daljinu
-
u slučaju hroničnih parodontalnih procesa, dubokih džepova, resorbcije kosti i povećanje mobilnosti zuba koje ne mogu da se leče drugačije
-
polomljeni neupotrebljivi zubi ili zubi u liniji preloma vilice
-
u slučaju malog broja prisutnih zuba, koji tako smetaju izradi proteza
-
malpozicija zuba koja uzrokuje povrede mekih tkiva usne duplje
-
prekobrojni zubi
Ovome treba dodati i blizinu stomatologa (zarad čestih poseta na kojima se zub leči), želju, motivaciju i saradnju pacijenta, i svakako finansijski aspekt procedura.
Mnogo ljudi danas razmišlja da ako zub boli, on treba i da se vadi. To je svakako brže i, možda, jeftinije rešenje, ali pre nego što odlučite da zub izvadite, razgovarajte sa stomatologom o svim ostalim mogućim rešenjima.
Jer upamtite, nema ničeg boljeg od svojih zuba, makar oni bili malo zući, nakrivljeni ili lečeni!
I to je nešto što svi shvate, ali tek onda kada ostanu bez njih i kada im je potrebna proteza.
Sledeći tekst biće posvećen tome kako u stvari rana zarasta i šta treba raditi nakon vađenja zuba da bi ona pravilno i brzo zarasla.
